У мојој глави
Смештени у бази, контролном центру унутар ума 11-годишње Рајли, пет емоција вредно раде, а предводе их оптимиста Радост, чија је мисија да се постара да Рајли буде срећна. Страх се брине о безбедности, Бес се стара о томе да све буде поштено, а Гађење спречава Рајли да се отрује – и физички и друштвено. Туга није тачно сигурна шта је њена улога, а искрено, нису ни остали. Кад се Рајлина породица пресели у страшни нови град, емоције се бацају на посао, спремне да јој помогну да превазиђе ову тешку промену. Али кад се Радост и Туга случајно нађу у далеким сферама Рајлиног ума – односећи и неке од важних успомена с њима – Страх, Бес и Гађење, невољно ће постати вође. Радост и Туга морају да прођу кроз непозната места – Дуготрајно памћење, Земљу маште, Апстрактне мисли и Фабрику снова – у очајничком покушају да се врате до базе и до Рајли.
